nezaboravi

БИЛА ЈЕДНОМ ЉУБАВ ЈЕДНА

nezaboravi | 24 Јануар, 2017 07:40

 

Трећа је ноћ како седи на поду приколице трактора који се полагано креће у дугој колони.

 

У реду кога и нема

 

.По неки мали,полузарђали фића како су популарно звали тај мали,за многе недостижан аутомобил, у који је могла да стане цела породица. Предвиђен за четири особе по неки је сада вукао у себи и шест измучених људи. И по неко дете, које је заборавило да плаче.

 

Све је то видела за ова три дана и три ноћи.

 

Не зна ни где иде ни колико ће пут трајати.

Било је једино важно тада да је он уз њу.Јанко.

 

Затворила је црвене капке.

 

Сапаваш ли?шапнуо јој је.

 

Руком је ухватила његову шаку.

''Само да си ту.''

 

Биће све добро, проћи ће ово.


Ћутали су обадвоје дршжећи се за руке док је трактор наилазећи на рупе на путу потскакивао и псовао срица који их је возио или је он псовао трактор. Све је било измешано са другим звуцима који су долазили.

 

Около моторизоване  колоне, измешани са њом, људи.

 

 Измучени.За њима остају гробови. Негде са стране пута. По неки има на брзину направљен крст од пронађеног грања, по негде је и дрхтавом руком исписано име несрећника који је живот оставио на овом путу.

 

Гледајући их мислила је како је живот оставио пре три дана тамо негде, на свом огњишту, а овде је само његово тело и срце препукло.

 

 Побеже јој мисао на Книнску тврђаву. И она и Јанко. Наслоњени на ограду данима су гледали панораму Книна. Лево се пружало  насеље,у средини комплекс фабрике ''Твик'' док се десно видела река Крка.

 

Волели су ту да долазе. Брда у даљини која су се видела изазивали су им машту.Прве пољупце су ту разменили, прве снове о заједничком жшивоту почели да граде.

''Знаш, рекао је једном приликом, наша деца ће бити најбоатија.

''Како то мислиш? питала је гледајући га заљубљено.

''Па имаће моју славу, твој дан заљубљених, два божића, две нове године......Све дупло.

''Како ћемо ми толике новце скрпати за толике поклоне.

''Знамо у напред када је шта, па ћемо штедети. Неће им ништа недостајати.А и стари су ту, И твоји и моји.Припомоћи ће.

 

Дугим пољупцем су план оверили.

 

А онда је дошло то јутро.

 

Пробудиле су је гранате. Грмљавина.Одрасли су се растрчали по имању. Она виде себе како јури ка Јанковој кући.

Пламен. Само види пламен. Куће редом горе.људи ускачу у било шта што би их могло одвести одатле.

 

''Бежи одавде.Јанкова рука јој је ухватила раме. Врати се свом дому. Вас неће.

 

Загрлила га је.

 

''Без тебе остати нећу

.

Сећа се колико му је времена требало да је одгура од себе. Стриц, стрина и још један комшија увукли су га у тракторску приколикцу.

''Наћи ћу  те када ово прође викао је Јанко.Бежи кући.Тамо си си на сигурном.Волим те.

 

То је било последње што је чула.

 

Експлоија бомбе била је близу.Нашла се у метежу страхом избезумљених људи.Деца су вриштала не знајући шта се дешава.

Кренула је улицом ка свом дому. Средином улице већ се формирала колона Углавном трактора са приколицама.

 

''Где ја то идем, помислила је. Кући. Мени дом без Јанка није дом.

 

Стајала је поред пута молећи сваког ко је возио било које превозно средство да је поведу.Многи су прошли замајани својим јадом и својом немоћи.

 

Неке руке је подигоше и убацише међу децу која су плакала.Узела је у наручје девојчицу од три, четири године. Није била вешта да процени старост детета и сама тек изашла из пубертетског периода. Са својих 18 година није много знала.Још увек је мати бринула о свему. Она је само помагала.

 

''Спаваш ли? миловао јој је косу.

 

Пре два дана када је колона била из неког, њему непознатог разлога,  стајала скоро цео сат,појавила се сва рашчупана код приколице у којој је био.

Радост поновног виђења и загрљај помешани са очајем што је ту у овој беди и неизвесности били су нај јаче осећање које је његово младо срце до сада осетило. Јаче и од страха када су прве бомбе пале на колону премореног и раскућеног света који је ишао већином пешице негде, не знајући где, само што даље од неминовне смрти која би их стигла у родном крају.

 

'''Сећам се тврђаве.Мислим на матер. Послала сам јој поруку. Да ли је стигла до ње питам се.

 

'''Првом могућом приликом потрудићу се да им се јавимо.Знаш, када се сместимо, а знам да хоћемо, морам да верујем у то, радићу и дан и ноћ све што ми се понуди, позваћемо их код нас.''

 

Ноћ је падала све тамнија. Нису волели ноћи. Тада ниси знао да ли ћеш чути звук авиона и бомбу како лети. И врисак нечији.

Легао је поред ње.

Као и прошле ноћи и ове није спавао. Слушао је. Чим чује звук са неба легао би преко ње грлећи је и љубећи.Да је својим телом заштити.

 

''Тебе изгледа авиони узбуђују синко викнуо би стриц колико да одагна  страх правећи шалу.Ако....ако...гунђао је себи у браду.

 

Тако су се дани и ноћи смењивале.

 

Двеста осамдесет хиљада њуди у једној колони ишло је меар по метар путем који их води у непознато, раме уз раме жене,мушкарци, млади, стари,неки носећи децу, нека деца једва корачајући малим ногама у већ исцепаној обући.

 

Дошла је и пета ноћ.

 

Чуо је звук мотора негде изнад облака. Загрлио је опкорачивши је.Овила је  руке око његовог врата милујући му косу.

 

''Не брини, чујем их, али не слушам.Чујем само твоје и моје срце, прошаптала је.

 

Фијук је стигао први. Затресао бубне опне,Привио се чвршће преко ње, желећи да му тело порасте као планина.

 

Прасак. Комадићи приколице разлетели су се на све стране измешани са деловима људских тела.

 

Као и претходних дана и ноћи, колона је застала, раскрчила пут од остатака погођених , и наставила пут очаја.

Коментари

Re: БИЛА ЈЕДНОМ ЉУБАВ ЈЕДНА

lastavica | 24/01/2017, 08:07

Pretužna a realna priča o 1995.

Re: БИЛА ЈЕДНОМ ЉУБАВ ЈЕДНА

pitija | 24/01/2017, 10:02

uh, od onog "duplog" što smo mogli da imamo, izgubili smo svi. Divno, dirljivo i za pamćenje

Додај коментар





Запамти ме

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb